Од 1918. год. школа има две зграде са по две учионице и стотину ученика. Први учитељи који се помињу и памте били су Хранислав Савковић и Параскева Лазаревић. Они су запамћени не само као добри васпитачи, већ и узорни просветитељи, сарађујући са мештанима (пропагирајући гајење нових сорти воћа, гајење разноврсног поврћа, организују курсеве за „народно просвећивање", образују хор и сл.). После њих су радили познатији учитељи Ђорђе Николић, из Белог Камена, Рус Фјодор, брачни пар Властимир и Дака Илић).
Од 1925. год. (када школу почињу да похађају и женска деца), учитељи су ужичани Милорад и Драгица Јовановић (1930-35.) који први пут организују „народну читаоницу".
Школа је радила све до 1943. год. када су спаљене обе школске зграде.
После ослобођења овог места (1944. год.), четвороразредна основна школа поново почиње да ради, а већ 1946. год. прераста у седмогодишњу. Већ тада школа има 450 ученика.
Школа добија нову зграду, прераста у осмогодишњу и већ шездесетих година има 850 ученика у 29 одељења са 26 учитеља и 12 наставника. У то време успешно васпитно-образовни рад организују Стојан Стојановић, Петроније Тодоровић, Драгојло Јовановић, Светислав Миленковић и Милисав Ђорђевић.
Осамдесетих година се отвара први школски интернат у овом крају (капацитет 40 ученика), чиме се решава проблем путовања ђака из удаљених села.
У наредном периоду број ученика стално опада, укидају се четвороразредне школе у Старом Селу, Јабучеву, Гласовику, Статовцу, Драгом Делу, Бублици, ...
Данас школа има два истурена одељења, у Злати и Кожинцу.
